Sve se vrti oko hleba. Kod nas, na ovim prostorima, ništa bez njega. Obavezan uz svako jelo, barem kriška, uz sve ide, nećeš se najesti ako ga ne pojedeš uz doručak, ručak i večeru,  šta je par zalogaja hleba, zar može da škodi? Pa onda, ono čuveno “ma kakva dijeta, kakvi bakrači, samo ti jedi, zdravlje na usta ulazi, to je hleb, pobogu.” I tako u nedogled, saveta i mišljenja na sve strane. Deo je naše kulture, sa hlebom i solju dočekujemo goste, učimo se strpljenju i dobroti, “ko tebe kamenom,ti njega hlebom”, deo je molitve Gospodnje “hleb naš nasušni”, pa zatim metafora “hleba i igara”, političko sredstvo toliko puta praktikovano kroz vekove. Mnogo uloga mu je  dodeljeno i odlično se snalazi u svakoj!

Okrugli, duguljasti, pljosnati, veliki, mali, mirisni, vruć, crni, beli, od celog zrna, sa kvascem, bez kvasca, slatki, slani, iz peći, iz rerne, iz  pekarice, tostirani, i tako dalje,  nema kraja raznim varijantama ove divne namirnice. Teško mu je odoleti. Svi volimo onaj miris sveže pečenog hleba koji budi sva čula i stavlja nas pred težak izbor, sa čime ga (sve) jesti i kako se zaustaviti nakon prvog, drugog ili trećeg parčeta, ali krenimo redom. Hleb nije sa nama oduvek, pojavio se tek kada smo prestali sa nomadskim načinom  života i kada smo počeli da gajimo žitarice. Pojavio se kada smo stvorili dom. Zato ga valjda i vezujemo  za sebe svaki dan, uvek nam je važno da ga imamo i brinemo se da ne ostanemo bez njega. E, to je prava metafora! Stvorio je gradove, civilizovana društva i život koji danas poznajemo. Hleb je izgleda podjednako važan kao i voda, vazduh, zemlja, vatra, ili ljubav.

Nutritivno, odličan je izvor ugljenih hidrata, vitamina B, magnezijuma, gvožđa, selena i  vlakana. Jedan je od izvora energije.

Pre par decenija, hleb je bio, pa hleb, i nije se mnogo pričalo o tome da li ga treba ili ne treba jesti, ali danas,…danas je sve drugačije. Rasprave na temu hleba ne prestaju. Stvaraju se tabori, grupe na društvenim mrežama, razmenjuju se mišljenja, način na koji gledate na hleb  vas definiše, kategoriše, da li ste od ovih ili od onih. Razni režimi ishrane predlažu različite odnose prema hlebu čak i totalnu “apstinenciju” od njega. Gluten je nekome majka, a nekome maćeha. Ugljeni hidrati, pa samim tim i hleb se u nekim režimima ishrane ne konzumiraju, u nekim drugim se jedu samo za doručak, u nekim  trećim se jedan ceo dan u  nedelji jedu upravo ugljeni hidrati. Kraja nema, umesto da nas spaja, hleb je počeo da  nas razdvaja … ne valja nam to!

Ako mene pitate, ja ću uvek naći način da pojedem neku krišku hleba za doručak.

Ne odričem ga se!

U nastavku, jedan od recepata u kojima uživam, uživam i dok ga pravim jer traje 3 minuta, a  boga mi i dok ga jedem, da, to je hleb sa slike 🙂

Irski soda hleb:

– 450 grama mekog speltinog brašna

– 400 grama kiselog mleka

– 1 ravna kašičica himalajske soli

– 1 kašičica soda-bikarbone

Zamesite testo od gore navedenih sastojaka, zagrejte rernu na  220C, stavite ulje na dno okrugle šerpe, ili vatrostalne posude, pospite brašnom kako se hleb ne bi zalepio, nauljite malo veknu pre nego što je stavite u posudu, nožem ovlaš zasecite hleb i vertikalno i  horizontalno i pospite ovlaš brašno samo odozgo. Pecite prvo  poklopljeno 40 minuta, a zatim bez  poklopca  još 10 minuta (tj. dok ne porumeni). Izvadite na rešetku da se prohladi, umotajte u krpu, naravno, ako nekako izdržite da ga odmah ne presečete i ne pojedete. 🙂